Beograd današnjice je grad gradilišta, investicija, pametnog urbanog uređenja, visokog stepena zaposlenosti i sveukupnog razvoja ― grad koji živi i koji je rešen da iskoristi svoje potencijale do maksimuma. Na tom putu ga je do sada kočio nedostatak jasne vizije i razvojnog plana prestonice u budućnosti ― koji će Beogradu osigurati poziciju regionalnog lidera.
Beograd svakog dana postaje sređenije i lepše mesto za život čemu doprinosi i činjenica da su u prvom planu danas pešaci i biciklisti.
Beograd se konačno spušta na obale Save i Dunava.
Projekti novih gradskih pijaca odvija se po čitavom gradu sa ciljem unpređenja identiteta i funkcije ovih prostora.
Cvetni trg je jedan od lepših trgova u Beogradu, a nakon rekonstrukcije za mnoge i najlepši.
Plato Milana Mladenovića ispred Doma Omladine dobio je potpuno novi izgled.
Zgrada beogradske zadruge ― jedno od najlepših zdanja u Beogradu potpuno je rekonstruisano 2014. Godine.
Na mestu nekadašnje okretnice trolejbusa, u strogom centru Beograda, nikla je nova zgrada ― Tržni centar Rajićeva.
Pobedničko projektno rešenje za uređenje Platoa Mike Alasa na Dorćolu.
Beograd ― kao buduća prestonica Jugoistočne Evrope u procesu je velikih urbanih transformacija, koje pored ključnog infrastrukturnog razvojnog projekta “Beograd na vodi” obuhvataju i niz drugih projekata čijom će se realizacijom stvoriti prepoznatljiv, ekonomski i turistički privlačan i konkurentan grad.
Gradska uprava nastoji da podjednaku pažnju posveti kako grandioznim projektima tako i projektima male razmere sa željom da se unapredi kvalitet života svih građana i posetilaca ― profilisanjem i isticanjem identiteta, unapređenjem fizičke strukture grada i korišćenjem ekološki prihvatljivih modaliteta saobraćaja.
Strategijom i urbanističkim planom grad se jasno opredelio za ciljeve i inicijative koje vode jačanju identiteta, racionalnom raspolaganju resursima, efikasnom upravljanju imovinom u javnoj svojini, planski kontrolisanom razvoju i uređenju javnog prostora ― kroz stalno razvijanje inovativnih modela zajedničkog planiranja uređenja grada i uključivanje građana u strateško planiranje.
Reorganizacija saobraćaja, zaštita i unapređenje prirodne i kulturne baštine, isticanje i promovisanje bogate istorije koja grad čini vitalnim i atraktivnim, unapređenje urbanih simbola, unapređenje i proširenje zelenih površina, reka i rečnih obala Save i Dunava, ali i razvijanje osećanja pripadnosti gradu i svesti o značaju javnih prostora i dobara ― neke su od ključnih mera koje gradska uprava u sprezi sa građanima i nadležnim javnim preduzećima sprovodi u okviru strategije pametnog urbanog razvoja prestonice.
Beograd svakog dana postaje sređenije i lepše mesto za život čemu doprinosi i činjenica da su u prvom planu danas pešaci i biciklisti, pa tek onda automobilski saobraćaj.
Proširenje pešačke zone Knez Mihajlove i okolnih ulica obuhvata realizaciju niza projekata razvijanja pešačke zone u centru Beograda, započetu još 1980. godine. Na ovaj način grad nastoji da razvija “zelenu mrežu” pešačkih prostora u centru grada kojom bi se povezali postojeći otvoreni javni gradski prostori i ambijenti od šireg značaja za identitet grada. Cilj je smanjenje korišćenja automobila kao prevoznog sredstva i stvaranje zelenijeg, zdravijeg i prijatnijeg mesta za život.
Centar grada se postepeno transformiše u pešačku zonu koja se širi iz dana u dan prema planu podele pešačke zone na pet tematskih pod-zona i konačno povezivanje gradskog jezgra sa priobaljem Save i Dunava ― čime bi najzad bio ostvaren decenijski san svih Beograđana da iz centra grada neometano silaze na reku.
Podela pešačke zone na pet tematskih pod-zona.
Pešačka zona planirana je još 1986. godine kada je za saobraćaj zatvorena Knez Mihailova koja se nalazi na takozvanom beogradskom grebenu i glavna je veza Kalemegdana sa Hramom Svetog Save ― što je tradicionalno čini jednom od najatraktivnijih ulica za trgovinu i kupovinu.
Nedavno je u Knez Mihailovoj otvoren i TC Rajićeva koji je prvi šoping centar u ovoj ulici ― delo akademika Milana Lojanice i profesora Arhitektonskog fakulteta Vladimira Lojanice, u okviru privatne investicije vredne skoro 80 miliona evra. Šoping centar je sa svojih skoro 15.300 kvadratnih metara, više od 80 lokala i preko 450 novih parking mesta u najužem gradskom jezgru ― odmah naišao na sjajan odziv Beograđana. U okviru projekta je za sledeću fazu najavljeno i otvaranje luksuznog hotela koji će dodatno turistički oživeti ovaj kompleks na samom kraju Knez Mihailove ulice i ulazu u Kalemegdan.
Zona kulture prostiraće se od Trga republike, Vasine ulice i rekonstruisanog Studentskog trga, preko Uzun Mirkove i sve do umetničkog paviljona Cvijete Zuzorić na Kalemegdanu.
Ovaj potez uključuje neke od najznačajnijih kulturno-umetničkih zgrada i institucija Beograda i Srbije, uključujući Dvoranu kulturnog centra, Narodno pozorište, pozorište Boško Buha, Narodni muzej, rektorat sa okolnim fakultetima, Kolarčevu zadužbinu, Kinoteku, Etnografski i Pedagoški muzej, kao i mnogobrojne knjižare, galerije i ustanove kulture ― zajedno sa Kalemegdanom kao jednim od simbola istorije prestonice.
Za arhitektonsko rešenje čitave ove zone angažovan je jedan od najnagrađivanijih svetskih arhitekata koji je sticajem okolnosti rođen u Beogradu ― Boris Podreka iz Beča, jedan od 50 najcenjenijih stručnjaka u svetu, koji je osmislio fantastične ideje za uređenje i transformaciju ovog dela centralne beogradske pešačke zone.
Trolejbuski i autobuski terminus biće izmešteni sa Studentskog trga gde dolaze česma, klupe za sedenje i stabla, ispred Etnografskog muzeja zamišljen je plato gde će biti istaknuta selekcija izložbenih artefakta, a sa strane bliže Filozofskom fakultetu biće postavljen spomenik Dr. Zoranu Đinđiću ― zajednički rad autora Biljane Srbljanović i apstraktnog skulptora Mrđana Bajića, dok će Vasina ulica takođe biti zatvorena za saobraćaj i u njoj će biti postavljene klupe i stabla koje će ovu nefunkcionalnu i ružnu ulicu transformisati u integralni deo pešačke zone koji će oživati i taj deo najužeg gradskog jezgra.
Ispod Studentskog trga, na mestu gde je danas okretnica biće izgrađena nova podzemna garaža na tri nivoa, ukupne površine 21.000m² i 756 novih parking mesta ― koji će dodatno osloboditi površinu od parkiranih automobila i doprineti da se ovoj zoni vrati izgubljeni duh starog gradskog jezgra i univerzitetskog epicentra.
Ranije je rekonstruisana i zatvorena za saobraćaj i Zmaj Jovina ulica između Vasine i Čika Ljubine čime su Beograđani i njihovi gosti dobili još jedan deo pešačke zone na kojem se danas umesto automobila nalazi mali trg sa klupama i drvećem.
Obilićev venac, potez do Vuka Karadžića, sa okolnim ulicama, kao i Topličin venac ― već su tradicionalno pozicionirani i prepoznati kao zona ugostiteljstva i mesto u Beogradu gde na malom prostoru postoji bogata ponuda restorana, kafića, kafeterija, poslastičarnica i drugih vidova ugostiteljstva u svom najlepšem obliku.
Ulica Obilićev venac je zatvorena za saobraćaj i pretvorena u prelepu promenadu na kojoj danas uživaju sve generacije, čime je ovaj javni prostor postao jedan od najlepših delova centralne pešačke zone. Umesto dve trake u kojima su automobili sa upaljenim motorima neprestano stajali u redu i čekali ulaz u garažu ― sada imamo divno šetalište. Umesto jednog nefunkcionalnog rugla i grotla izduvnih gasova ― sada imamo pravu malu zelenu oazu sa drvoredom i zelenim površinama u najužem centru grada.
Centar grada postepeno se transformiše u pešačku zonu sa zelenim oazama.
Rekonstruisana garaža na Obilićevom vencu je prva Eko garaža u ovom delu Evrope.
Plato ispred Crvenog petla dobio je potpuno novi izgled.
Ove godine u Beogradu je rekonstruisano preko 200 fasada, a za sledeću godinu je planirano još najmanje toliko.
Uporedo sa radovima na Obilićevom vencu, rekonstruisana je i istoimena garaža, koja je izgrađena po najvišim svetskim ekološkim standardima ― u koju se sada ulazi iz takođe rekonstruisane ulice Maršala Birjuzova.
Plato kod Crvenog petla je postao novo mesto okupljanja u Beogradu ― prostor na kojem umesto saobraćaja danas imamo prelepu fontanu i mesto gde Beograđani mogu da provode kvalitetno vreme, da se druže, odmaraju i uživaju. Ovaj trg je najinteresantniji najmlađim sugrađanima koji na tom prostoru voze trotinete i bicikle i bezbrižno se igraju, dok stariji uživaju u nekom od okolnih kafića ili sede na klupama pored česme koja je urađena u belom mermeru ― u čijoj neposrednoj blizini su posađena stabla crvenolisnog javora i hrasta.
Ulica Vuka Karadžića takođe je zatvorena za saobraćaj, u potpunosti popločana i oplemenjena novim stubovima javne rasvete koji su standardizovani po tematskim delovima čitave pešačke zone.
Ceo ovaj deo grada je postao kvalitetnije mesto za život i još atraktivnija turistička destinacija.
Kosančićev venac postepeno vraća svoj stari šarm ― čemu do sada najviše doprinose nove, dekorativno osvetljene fasade, rekonstruisana kaldrma i restriktivni režim saobraćaja. Na ulazu iz Pop Lukine u Fruškogorsku ulicu kao i na platou ispred Austrijske ambasade biće izgrađene dve predivne pjacete popločane kamenom koje će uvoditi građane i turiste u ovaj kulturno-istorijski kompleks od neprocenjivog značaja za istoriju našeg naroda.
Na prostoru nekadašnje Narodne biblioteke, bombardovane i spaljene do temelja u Drugom svetskom ratu ― neće biti izgrađen novi objekat, nego će ostaci, u saglasnosti sa Zavodom za zaštitu spomenika, biti sačuvani i predstavljeni u okviru memorijalnog spomen-parka čije idejno rešenje takođe potpisuje Boris Podreka.
Podrekina vizija Kosančića nije bila da rekonstruiše prošlost ― jer se istorija mora interpretirati, a ne kopirati i zato će se Beograđanima i posetiocima na ovom mestu ponuditi novi prostor u duhu današnjice. U spomen-park ulaziće se iz Ulice Kosančićev venac i negde sa desne strane naići ćemo na malu tribinu, predviđenu za predah učeničkih ekskurzija i turističkih tura koje će ovde od svojih vodiča moći da saznaju istorijat Narodne biblioteke.
Na nivou iznad tribine biće crni betonski monoliti od razbacanih knjiga - groblje znanja i simbol smrti, vidljiv i onima koji prostor budu posmatrali izvan kompleksa, kroz horizontalni otvor na zidu od grubog betona. Oni će pogledom dosezati i do suprotnog kraja memorijala - cvetnog vrta koji je za Podreku, obeležje životne radosti.
Tog prvog dana rata izvršen je i kulturni genocid nad srpskim narodom - razorena je Narodna biblioteka. Ogroman gubitak za srpsku kulturu i istoriju dobiće konačno adekvatan spomen.
Šetači će se, od crnih knjiga do rascvetale oaze, spuštati rampom. Kad pogled osveže raskošnim šarenilom, stepenicama će moći da se vrate na višu etažu gde je smešten mali trg. Ovaj, takozvani "društveni deo" memorijala sadržaće klupe, minijaturnu fontanu, a u blizini će biti i informativna tabla sa izlivenim fotografijama.
Kosančićev venac postaće i dom nove Gradske galerije čija je izgradnja u planu prema rešenju sa kojim je na javnom konkursu pobedio arhitekta Branislav Redžić sa svojim timom. Galerija je zamišljena kao multifunkcionalni objekat kulture i vidikovac u jednom ― koji će pored izložbenog nuditi i prostor za opuštanje i uživanje u pogledu na reku i Novi Beograd.
Rekonstrukcijom Kosančićevog venca i integrisanjem sa ostatkom centralne beogradske pešačke zone napravljena je ključna veza između Knez Mihailove ulice, preko Obilićevog, Topličinog i Kosančićevog venca do Karađorđeve ulice i samim tim priobalja ― jer će građani i turisti sada imati tri mogućnosti silaska na reku: niz veliko stepenište pored Austrijske ambasade, malim stepeništem niz Fruškogorsku ulicu ili direktno stepenicama iz nove Gradske galerije.
Glavni projekti revitalizacije i razvoja priobalja podrazumevaju spuštanje života grada na reke kroz zanimljiv sadržaj koji će građanima biti dostupan, osposobljavanje zapuštenih prostora koji se nalaze na ovom potezu, izmeštanje pruge koja odvaja staro gradsko jezgro od obala Save i Dunava, kao i podsticanje kapitalnog infrastrukturnog razvoja u ovom delu grada.
Na mestu današnjeg šetališta sa restoranima u okviru poteza Beton hale bili su magacini, isto kao i u barakama u ulicama Braće Krsmanović i Travničke ― kao logično mesto gde je u prošlosti istovarana roba koja je u Beograd stizala rekom.
Danas se taj trend svuda u svetu, pa i kod nas bitno menja na konceptualnom nivou i sada umesto neugledne industrijske zone i robnih magacina ― ovi delovi grada u svim metropolama postaju najatraktivnije turističke destinacije. Jedan od najboljih primera slične transformacije sigurno je kompleks “Porto Olimpik” u Barseleoni koji je danas jedna od najvećih atrakcija, a bio je industrijska zona ― sve do 90tih kada je gradska uprava u Barseloni iskoristila Olimpijske igre kao povod za rešenje nekih od najvažnijih infrastrukturnih problema u okviru reafirmacije priobalja i javnih površina u gradu.
To je dobra paralela koju treba povući ― jer je upravo “Beograd na vodi” taj ključni projekat koji je pokrenuo i niz drugih važnih infrastrukturnih projekata krucijalnih za revitalizaciju beogradskog priobalja, kao što su: završetak železničke infrastrukture (Prokop), izmeštanje železnice iz centra grada na Makiš i možda najvažnju stvar koja će ostati u nasledstvo budućim generacijama ― uklanjanje pruge duž obale koja sprečava krajnje povezivanje gradskog jezgra sa obalom.
Kompleks “Beograd na vodi” obuhvata prostor prethodno zapuštenog Savskog amfiteatra i proteže se na površini od 90 hektara ― bivajući tako najvećim aktivnim gradilištem u zemlji na kojem je trenutno uposleno više od 700 lokalnih građevinskih i drugih radnika.
Vrednost projekta je ogromna i iznosi preko 3,5 milijarde evra investicije ― i u svom kompleksu će, pored stambeno-poslovnih zgrada, obuhvataiti i veliki zeleni park, tri glavne avenije kompleksa, tržni centar “BW Galerija” koji je trenutno u izgradnji , kulu visine 168m, šetalište Sava promenada, kao i mnogobrojne druge kulturno-zabavne objekte.
Sava promenada koja je već postala jedno od najlepših šetališta u Evropi i vrlo brzo prihvaćena kao mesto okupljanja mnogih Beograđana.
Beograd na vodi pokrenuo je strategiju spuštanja grada na reke
Kula u okviru Beograda na vodi koja će postati novi simbol Beograda.
Nove dve stambene zgrade već su promenile panoramu grada.
Zgrada beogradske zadruge ― jedno od najlepših zdanja u Beogradu potpuno je rekonstruisano 2014. Godine
Promenada će na kraju izgradnje obuhvatiti 1,8km površine priobalnog zemljišta koje je bilo zapušteno, nebezbedno i nekorišćeno ― dok je sada na usluzi građanima uz novi mobilijar, šetalište, stazu za bicikliste, dečija igrališta, terene za sport i vežbanje, ugostiteljske objekte itd. Sava promenada koja je već postala jedno od najlepših šetališta u Evropi i vrlo brzo prihvaćena kao mesto okupljanja mnogih Beograđana ― izgrađena je od kvalitetnih i postojanih materijala, a u narednim fazama projekta biće nastavljena gradnja sve do Beogradskog sajma, a kasnije i do Ade Ciganlije.
Promenada kojom se završava "Beograd na vodi" kod Brankovog mosta ― nastavlja se dalje ka Beton hali sa velikim radovima koji su već obuhvatili restauraciju fasada na ovom uličnom frontu Karađorđeve ulice, a dalje je planirano i dislociranje saobraćaja i proširenje trotoara sa drvoredom, kao i popločavanje trotoara i baštica oko tramvajskih šina, dok će asfalt ostati jedino na onim delovima gde će ići automobili.
Uklanjanjem pruge koja trenutno stoji kao velika prepreka povezavanja centra grada sa priobaljem Save i Dunava biće ostvaren decenijski san svih Beograđana.
Ulice Braće Krsmanović i Travnička će biti zatvorene za saobraćaj dok će “Španska kuća” koja se ovde nalazi zadržati svoju ulogu spomenika kulture.
Na mestu današnje pruge koja bi trebalo da se izmesti do kraja 2018. godine nalaziće se zelena ostrvca i skulpture ― opet prema idejnom rešenju jednog od najeminentnijih arhitekata današnjice Borisa Podreke koji je predvideo potpunu integraciju sa gornjim delom grada.
Na mestu današnje pruge koja bi trebalo da se izmesti do kraja 2018. godine nalaziće se zelena ostrvca i skulpture.
Izgradnja pasarele koja će povezati Kalemegdan sa priobaljem predstavlja još jedan od važnih načina na koji će biti omogućeno spuštanje na reke. Naime, pešačka pasarela ― čija je izgradnja trenutno u toku, na svoju realizaciju čeka još od 2008. godine, a u okviru ovog projekta, pored mosta sa liftom koji od Kalemegdana silazi do Beton hale ― postavljena je skulptura “Odande dovde” koju su kreirali Mrđan Bajić i njegov britanski kolega, jedan od najcenjenijih apstraktnih skulptora današnjice Ričard Dikon.
Pasarela sa Kalemegdana do reke, sa skulpturom umetnika Ričarda Dikona i Mrđana Bajića.
Pored pasarele koja će spojiti Kalemegdan i reku ― predviđena je i izgradnja gondole dužine 1km koja će povezati beogradsku sa novobeogradskom obalom omogućavajući građanima i turistima da se prevezu do ponovo otvorenog Muzeja savremene umetnosti ili velikog parka “Ušće”.
Startna pozicija na Ušću bila bi postavljena na 75 metara nadmorske visine, dok bi izlazna kalemegdanska stanica bila visoka 106 metara, a ukupna dužina trase u tom slučaju iznosiće jedan kilometar. Gondola će prevoziti 3.000 osoba na sat u oba smera brzinom od 20-ak kilometara na čas, te bi vreme putovanja sa jedne strane reke na drugu iznosilo svega pet minuta. U planu je da žičara bude opremljena sa 30-35 kabina, a svaka od njih mogla bi da ugosti između 10 i 35 putnika. Prevoz bicikla i pristup osobama sa invaliditetom takođe će biti omogućeni.
Novoizgrađeni park Ušće sa tematskim zonama.
Međutim, preduslov da centar grada bude pretvoren u pešačku zonu jeste izgradnja podzemnih garaža kako bi se javni prostor oslobodio automobila.
Preduslov ostvarenja ključnih urbanističkih ciljeva u Beogradu jeste okretanje hijerarhije u saobraćaju jer je Beograd ostao zaglavljen u 70tim godinama prošlog veka kada je opšti trend u svetu bio projektovanje gradova za automobile ― u međuvremenu se taj trend preokrenuo i nije više automobil kralj ulice, već na prvom mestu pešak, pa onda biciklisti, zatim javni prevoz i tek na kraju automobili.
Dakle, hijerarhija u saobraćaju se u potpunosti okreće i pešacima se vraćaju javni prostori u centru grada. Drugi najbitniji vid ekološki prihvatljivog kretanja kroz grad jeste bicikl ― Beograd je poslednja prestonica Evrope koja nema osnovnu, primarnu mrežu biciklističke infrastrukture. U Beogradu je samo 0,7% procenata biciklista u dnevnoj saobraćajnoj raspodeli dok je ― poređenja radi u Ljubljani taj broj negde oko 13%, u Beču oko 7% dok je u Kopenhagenu on vrlo visok i ide čak do 50% što je razumljivo kada se sagleda tradicija sistemskog rada na tom segmentu koja tamo tradicionalno postoji i daje primer svim drugim metropolama u Evropi i svetu..
(Danas u Beograd 50% domaćinstava ima bicikl, ali ga niko ne koristi za svakodnevne potrebe ― da ode na kafu biciklom ili do fakulteta, iz jednostavnog razloga zato što je nebezbedno voziti bicikl ulicama. To mora da se promeni i reši na nivou čitavog grada.)
Gradska uprava i JKP Parking servis napravili su širini plan rešavanja problema parkiranja u Beogradu koji obuhvata izgradnju 50 podzemnih garaža na teritoriji Beograda ― od kojih će se prvo, kroz aranžman javno privatnog partnerstva, krenuti u realizaciju plana i izgradnju 4 nove garaže u užem centru grada i u to na Studentskom trgu, na Trgu republike, u Vlajkovićevoj i Fruškogorskoj ulici.
Procena vrednosti investicije je oko 50 miliona evra ― a nakon izgradnje ovih garaža ukupan kvalitet života u Beogradu će biti znatno unapređen i plan transformacije centra u veliku pešačku zonu će konačno biti ostvaren do kraja jer će automobilski saobraćaj biti gotovo izbačen iz najužeg jezgra grada, čije površine će napokon biti vraćene pešacima i biciklistima.