Strateško opredeljenje Grada Beograda predstavlja ravnomeran razvoj saobraćajnog sistema zasnovan na principima održive mobilnosti i promeni hijerarhije među vidovima saobraćaja.
Plan za integrisan šinski sistem u Beogradu.
Kako bi osigurao nesmetan razvoj i pratio potrebe svojih građana i zahteve investitora za boljom saobraćajnom infrastrukturom ― Beograd je započeo velika ulaganja na više frontova.
Stari tramvajski most uskoro će biti u potpunosti rekonstruisan.
Nova železnička stanica je osmišljena kao buduće čvorište za 50 miliona putnika na godišnjem nivou.
Nastavljeni su radovi na tehničkoj dokumentaciji za proširenje tramvajskog mosta koji će povezati savski i dunavski amfiteatar.
Nova železnička stanica “Prokop” je osmišljena kao buduće čvorište za 50 miliona putnika na godišnjem nivou.
Razvoj Beograda kao značajnog saobraćajnog čvora pretpostavlja realizaciju putne i ulične mreže, železničke infrastrukture, razvoj vodenog saobraćaja i dalju modernizaciju i razvoj Aerodroma “Nikola Tesla” ― čime bi se u prvom redu povećala dostupnost grada u odnosu na region Jugoistočne Evrope i samim tim stvorile mogućnosti za generisanje većeg obima saobraćajnih usluga.
Plan za razvoj održive mobilnosti u Beogradu u budućnosti zasniva se na strategiji stvaranja uslova za ravnomerniju dostupnost svih gradskih prostora uz poštovanje osnovnih principa bezbednosti, unapređenju stanja životne sredine, povećanju efikasnosti transportnih sredstava i uređenju gradskih prostora po meri Beograđana.
Pristup rešavanju saobraćajnih problema više se ne odvija na tradicionalan način kroz izgradnju infrastrukture i njeno prilagođavanje zahtevima ― noviji svetski trendovi nameću mere koje motivišu građane da manje koriste putnički automobil i da svoje svakodnevne aktivnosti više obavljaju kroz neki od nemotorizovanih načina kretanja. U prilog ovakvom pristupu govore i činjenice da su u zakone EU uvedeni planovi održive mobilnosti koji počivaju na ovim principima i koji imaju strateški cilj da na taj način pomažu stvaranju kvalitetnijeg života u gradovima.
Naime, tokom dvadesetog veka, individualni saobraćaj u svetu (ali i u Beogradu) doživeo je veliku ekspanziju jer je ovaj vid kretanja bio jedan od stubova ekonomskog razvoja i širenja gradova. Tokom godina razvoja, veliki broj putničkih automobila u gradovima sve više je dovodio do zagušenja u saobraćaju. Tradicionalno planiranje saobraćaja u gradovima ― jasno je favorizovalo rešenja koja su nudila poboljšanja uslova upotrebe putničkih automobila.
Tradicionalno planiranje saobraćaja u gradovima - jasno je favorizovalo rešenja koja su nudila poboljšanja uslova upotrebe putničkih automobila.
Ipak, kako je održivi razvoj u svim sferama društva postao aktuelna tema od velike važnosti za razvoj i uopšte budućnost grada, tako se i koncept tradicionalnog planiranja saobraćaja polako napustio. Javila se potreba za sistemskim planiranjem saobraćaja koje će otkloniti nedostatke tradicionalnog pristupa ― a mi smo ovaj talas propustili zbog godina ratova i raznih nedaća koje su zadesile građane Srbije i Beograda.
Sistem javnog transporta putnika predstavlja jedan od bitnijih faktora od uticaja na funkcionisanje savremenih gradova, njihovu ekonomiju i održiv razvoj.
Dakle, novi trend i nova škola sa kojom se slažu gotovo svi eksperti jeste definisanje strategije i uvođenje mera koje se odnose na značajnu upotrebu javnog prevoza i nemotorizovanih vidova kretanja.
Koncept urbane mobilnosti predstavlja novu praksu u planiranju sabraćaja ― kako bi zadovoljio postojeće i buduće potrebe stanovnika za mobilnošću, te osigurao bolji kvalitet života u gradovima i njihovoj okolini. Kao što je već spomenuto ― ovi “Gradovi za ljude” (a ne za automobile) su i zakonska obaveza za gradove zemalja članica EU.
"Gradovi za ljude" (a ne za automobile) ušli su u legislativu EU kao zakanska obaveza za gradove zemalja članica.
Sistem javnog transporta putnika sa svojim performansama, tehnologijom, kvalitetom, troškovima i uticajem na okruženje, predstavlja jedan od bitnijih faktora od uticaja na funkcionisanje, lokaciju, veličinu i strukturu savremenih gradova, njihovu ekonomiju i održiv razvoj.
Svetske prestonice poput Barselone, Kopenhagena, Ciriha, Milana i drugih ― u potpunosti su promenili pravila igre vrativši svoje ulice svojim građanima. Hijerarhija u saobraćaju je potpuno preokrenuta i sada je automobil ― nekadašnji suvereni vladar drumova stavljen na poslednje mesto, a prednost je data javnom prevozu, biciklistima i najviše, pešacima.
Postoji plan koji se sprovodi da Beograd dobije 120km novih biciklističkih staza.
U širem kontekstu posmatrano ― sistem javnog transporta putnika je jedan od ključnih elemenata u procesu stvaranja gradova pogodnih za život (eng. livable city).
Tokom 2017. godine izrađen je SMART master plan saobraćajne infrastrukture kao osnove za saobraćajni razvoj Beograda ― ključni strateški dokument koji definiše prioritete, aktivnosti i korake koji će se preduzeti u godinama koje dolaze kroz pravce razvoja saobraćaja u gradu.
Poslu se po prvi put prišlo na ozbiljan način, što je na prvom mestu podrazumevalo brojanje putnika, optimizaciju linija javnog gradskog prevoza, projekciju trenda rasta stanovništva i definisanje zona koje će se brže ili sporije razvijati u Beogradu.
Procenat učešća javnog prevoza u Beogradu može se smatrati relativno visokim - skoro 48% - što je odličan rezultat u poređenju čak i sa gradovima zapadne Evrope.
Zanimljivi podaci su da ukupan broj dnevnih putovanja koji se ostvare u Beogradu iznosi 3,031,715 na bazi broja stanovnika od 1,65 miliona, gde 1,56 miliona ima više od 6 godina. To dovodi do proseka od 1,94 putovanja radnim danom, po osobi.
Grafikon ispod pokazuje raspodelu putovanja po vidovima transporta za dnevna putovanja u Beogradu. Glavni su pešačenje (23,8%), privatni automobili (25,7%) i javni prevoz (47,9%) ― što pokriva 97,5% svih putovanja, dok prevoz biciklom ili motorom obavlja samo 1,3% sugrađana.
Generalno, procenat učešća javnog prevoza u Beogradu može se smatrati relativno visokim (skoro 48%) što je odličan rezultat u poređenju čak i sa gradovima zapadne Evrope koji su poznati po dobrom javnom prevozu, a imaju znatno niže učešće ovog vida transporta u raspodeli ― npr. Berlin sa 24,6% ili Cirih sa 23%.
Sa ohrabrujućim polaznim uslovima u postojećem stanju dnevne raspodele po vidovima transporta, te na osnovu obimne analize i baze skupljenih podataka dat je predlog daljeg razvoja saobraćajne infrastrukture koji ide u tri osnovna pravca ― razvoj BG voz-a, prve dve linije metroa i investicije u putnu infrastrukturu.
Fokus SMART plana usmeren je pre svega na pojačavanje rada “BG voza” i projektu Metro-a ― posebna pažnja je posvećena ovim masovnim vidovima prevoza jer rezultati jasno pokazuju važnost budućih investicija u sistem javnog prevoza. Ove investicije moraju biti usmerene na unapređenje sistema prigradske železnice, kako bi se nadogradio uspeh koji je sistem pokazao od početka kada je uveden 2011. godine do danas, odnosno opslužio prognozirani porast zahteva ka obodu grada.
“BG voz” trenutno ima jednu liniju od Batajnice do Vukovog spomenika i odatle nadalje do Ovče, a trenutno se radi rekosntrukcija pruge i mreže za novu liniju od Vukovog spomenika do Resnika. Sledeći korak je povezivanje Aerodroma “Nikola Tesla” i Surčina sa Novim Beogradom, a potom ostaje još jedna linija ― od Makiškog polja, kroz tunel Makiš-Rakovica pa do Karaburme. Uz nove kompozicije, povećanje usluga i nove stanice, „BG voz” će biti laki šinski sistem koji će moći da zadovolji potrebe građana. Plan je takav da se koristi postojeća infrastruktura, koja za relativno malo novca može da pruži najviše.
Izgradnja beogradskog metroa je u planu od 1958. godine i premda je postojalo više inicijativa i studija, realizacija projekta postaje izvesna tek krajem 2014. godine. Francuska je finansirala studiju o Generalnom planu za projekat metroa koji treba da se odvija u tri faze izgradnje (po tri godine predviđene su za završetak svake faze). Takođe, završena je detaljna studija o dnevnom kretanju korisnika javnog prevoza koja je važan doprinos SMART planu objedinjenog sistema javnog prevoza u Beogradu ― i njime će biti definisane linije metroa i potrebni kapaciteti.
Prva linija metroa trebalo da ide od Makiškog polja, preko centra grada, do Mirijeva, ukupne dužine 22 kilometra, a druga od Zemuna, preko Starog grada, do Ustaničke ulice, dužine 19,8 kilometara ― i te dve linije, u kombinaciji sa „Bg vozom”, ali i sa obnovljenim tramvajskim sistemom, daju nam integrisani šinski sistem saobraćaja.
Kako bi osigurao nesmetan razvoj i pratio potrebe svojih građana i zahteve investitora za boljom infrastrukturom ― Beograd je započeo velika ulaganja na više frontova. Najznačajniji su izgradnja putne infrastrukture, to jest obilaznice, železničke infrastrukture (novih glavnih stanica), nove autobuske stanice, metroa i aerodroma.
U saradnji sa kineskim partnerima realizuje se izgradnja severnog dela spoljne magistralne tangente Beograda. Projekat podrazumeva izgradnju nekoliko novih deonica kao i adaptaciju više postojećih radi zatvaranja saobraćajnog prstena oko grada i postizanja boje komunikacije između građana.
Deonice ovog projekta dužine 21km uključuju i novi most preko Dunava koji od kraja 2015. godine povezuje opštine Zemun i Palilula ― i preko pola miliona građana koji žive na teritoriji ovih opština.
Poseban značaj ovog projekta i možda najveći benefit za beograđane jeste izmeštanje teretnog i tranzitnog saobraćaja iz centra grada i oslobađanje najatraktivnijih delova Beograda za preuređenje i izgradnju.
Poseban značaj ovog projekta i možda najveći benefit za Beograđane jeste izmeštanje teretnog i tranzitnog saobraćaja iz centra grada.
Radi potpunog oslobađanja grada od tranzitnog automobilskog i železničkog saobraćaja potrebno je završiti preostale delove autoputa i železničke obilaznice oko Beograda, kako bi tranzit kamiona i automobila i prevoz opasnih materija šinama bili izmešteni iz centralne gradske zone.
Za ove deonice postoje spremni projekti, a investicija u novi most preko Dunava kod Vinče ― procenjuje se na oko 260 miliona evra. Ovaj projekat je sastavni deo pomenutog koridora koji spaja Rumuniju sa Srbijom, Crnom Gorom i Italijom.
Kako bi se grad rasteretio nepotrebnog tranzitnog saobraćaja u izgradnju su tri prstenaste saobraćajnice oko grada, a u planu je i izgradnja dva mosta i dva tunela. Obilaznica, odnosno spoljni prsten oko grada je u završnoj fazi; Srednji prsten, takozvani SMT nakon otvaranja “Pupinovog mosta” i njegovog nastavka do Pančevačkog puta ove godine dobija novi Bulevar Heroja sa Košara koji je povezao Most na Adi sa Tošinim bunarom, a naredne godine dobiće nastavak ka Rakovici.
Unutrašnji magistralni poluprsten biće započet Topšiderskim tunelom. Usvojen je projekat za transformaciju Starog tramvjaskog mosta koji će dobiti još po dve saobraćajne trake u svakom smeru, kao i nove pešačke i biciklističke staze. U nastavku ovog mosta u pripremi je izgradnja tunela koji će povezati Savski i Dunavski amfiteatar čime će tranzitni saobraćaj u centru grada biti smanjen za čak 11,5 odsto.
U planu je novi most preko Ade Huje koji će znatno rasteretiti stari Pančevački most.
Unutrašnji magistralni poluprsten biće započet Topšiderskim tunelom.
Sledeća deonica za izgradnju je tunel "Topčider" - investicija od oko 50 miliona evra koja predviđa izgradnju dva paralelna tunela, dugačka 2.172m i širine 14m, podeljena na četiri trake širine po 3,5m.
Pored velikih projekata poput obilaznice, realizovano je i više manjih projekata na unapređenju putne infrastrukture u širem centru grada. Bitniji od njih su kompletna rekonstrukcija jedne od važnijih arterija i glavnog ulaza u grad sa severoistoka i iz Rumunije ― Ruzveltove ulice sa ulicom Mije Kovačevića.
Projekat je uključio potpunu rekonstrukciju putne i tramvajske infrastrukture.
U toku 2018. godine kao kruna ovog velikog projekta na samom kružnom toku ispred Bogoslovije biće postavljena skulptura našeg proslavljenog umetnika Koste Bogdanovića “Tripod” koja će promeniti ovaj deo grada i označiti ulazak u centar.
Drugi značajan projekat za poboljšanje saobraćajnih čvorišta u gradu jeste i projekat rekonstrukcije Trga Slavija sa Bulevarom oslobođenja. Investicija od oko 35 miliona evra podrazumevala je rešavanje problema ukrštanja automobilskog, trolejbuskog, trmavajskog i autobuskog saobraćaja.
Međutim, najveći doprinos rekonstrukcije Slavije jeste veliki pešački trg prema ulici Kralja Milutina sa novim zelenilom, klupama, rasvetom, česmom i amfiteatrom.
Izgradnja bulevara koji je spojio Most na Adi i Tošin bunar, koštala je 13,5 miliona evra i finansirana je iz postojećeg kredita Evropske investicione banke za projekat pristupnih puteva. Ovaj bulevar je omogućio da se od Požeške ulice na Banovom brdu do Tošinog bunara ― stigne za oko 10 minuta. Od Radničke ulice do Tošinog bunara potrebno je tek nešto više od 6 minuta.
Osim sa Banovim brdom, na ovaj način ostvarena je direktna veza novobeogradskih blokova sa Rakovicom, Miljakovcem, Banjicom, Voždovcem ― stanovnici tih naselja su sada mnogo bolje povezani sa Bežanijskom kosom i Zemunom, a preko Pupinovog mosta do Pančeva mogu da stignu tako da ne moraju ni u jednom trenutku da ulaze u sam centar grada.
Izgradnja bulevara koji je spojio Most na Adi i Tošin bunar, koštala je 13,5 miliona evra.
Nastavljeni su radovi na tehničkoj dokumentaciji za proširenje tramvajskog mosta i izgradnju tunela koji će povezati savski i dunavski amfiteatar.
Početak izgradnje se očekuje početkom 2019. godine.
Radi oslobađanja savskog amfiteatra za izgradnju, u samom srcu grada, neophodno je izmeštanje sadašnje glavne železničke stanice na novu lokaciju.
Ovo je projekat koji predstavlja završetak izgradnje Beogradskog železničkog čvora, započetog još davnih 70tih godina. Do sada je uloženo oko 1,3 milijarde evra, a potrebno je još oko 200 miliona evra kako bi se projekat priveo kraju.
Nova stanica je osmišljena kao buduće čvorište za 50 miliona putnika na godišnjem nivou.
Izvođenje radova na pristupnim saobraćajnicama je u završnoj fazi, dok je za samu stanicu urađeno idejno rešenje stanične zgrade i u toku je poziv za partnera koji bi napravio komercijalne sadržaje uz staničnu zgradu.
Dalje investicije očekuju se u narednom periodu jer je izmeštanje železničke infrastrukture iz savskog amfiteatra neophodno radi realizacije sledeće faze najvećeg projekta iz oblasti nekretnina u istoriji grada ― Beograd na vodi.
Objekat stare Železničke stanice biće pretvoren u muzej a plato ispred uređen i na njemu će biti postavljen spomenik osnivaču srpske države ― Stefanu Nemanji.
Uz izmeštanje infrastrukture iz centra stvara se potreba za obnovom sadašnje stanice Novi Beograd i njenim prilagođavanjem trenutnom razvoju grada.
Značaj ove stanice je u njenoj centralnoj poziciji u odnosu na najveći beogradski poslovni centar ― Novi Beograd, kao i u skorom premeštanju glavne autobuske stanice na istu lokaciju.
Stanica je takođe protočna i nalaziće se u sklopu velikog novog biznis centra “Blok 42” ― za koji pobedničko rešenje predviđa izgradnju oko 82.000m² kombinovanog poslovno-komercijalnog prostora.
Nova glavna autobuska stanica treba da izvede međugradski autobuski saobraćaj iz centra Beograda i to na lokaciju koja je infrastrukturno odlično povezana sa svim delovima grada. U sklopu izmeštanja planirana je i jedna manja stanica na lokaciji Autokomanda.
Radovi na izgradnji nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu započeti su u februaru 2018. godine. Prva faza radova u narednih mesec i po dana podrazumeva račišćavanje terena, nakon ćega se ulazi u fazu izgradnje objekta i perona. Prema predviđenim planovima radovi treba da budu završeni u narednih 18 meseci. Specifičnost nove stanice biće u tome što će se na jednom mestu ukrštati međugradski, međumesni i turistički saobraćaj.
Izgled dolaznih i odlaznih perona železničke stanice Prokop
Zbog ubrzanog razvoja grada i sve većeg broja automobila u centru Beograda nedostaje više od 3.000 parking mesta, a na širem području grada oko 10.000 mesta za parkiranje.
Usled povećanja broja automobila, kojih je po poslednjim podacima 650.000 ― centar grada je sve opterećeniji. Kao najefikasnije rešenje kojim bi se smanjio saobraćajni pritisak na centar grada, a trotoari vratili pešacima ― nameće se izgradnja podzemnih garaža.
U rešavanje ovog problema krenulo se renoviranjem i povećanjem kapaciteta garaže Obilićev venac koja je ponovo otvorena 1. jula 2017. godine. Renovirana garaža je obezbedila 804 mesta za parking i prva je eko garaža opremljena solarnim panelima, u ovom delu Evrope, dok se eko-mobilnost ogleda i kroz 6 punjača koji su instalirani za vlasnike elektromobila i plug-in hibrida. Takođe, omogućeno je korišćenje bicikala koji su na raspolaganju svim korisnicima garaže.
Generalni urbanistički plan Beograda i Plan regulacije mreže javnih garaža predviđaju više od 50 lokacija za izgradnju podzemnih garaža. JKP “Parking servis” je detaljnije razradio izgled sledećih garaža.
Širi plan izgradnje mreže javnih parkinga u Beogradu.
Plan predviđa da se počne sa izgradnjom 4 nove garaže na teritoriji šireg centra i to na lokacijama: Studentski trg, Trg republike, kao i ulice Vlajkovićeva i Fruškogorska.
Izgradnjom ove četiri garaže Beograd će dobiti 1.729 novih parking mesta ― a sama investicija je vredna 40 miliona evra. Garaže se grade kroz projekat javno-privatnog partnerstva što podrazumeva da je finansijsko opterećenje na privatnom partneru, a ne na budžetu grada.
Na studentskom trgu, u strogom centru grada, na potezu između Kalemegdana i Trga republike, u starom gradskom jezgru i neposrednoj blziini Knez Mihajlove ulice planirana je podzemna garaža.
Pretvaranje ulica u pešačke zone doprinosi lepšem izgledu grada, privlači više građana i turista ― ali i smanjuje kapacitet raspoloživog parking prostora. Naime, prenamenom u pešačke zone centralni gradski deo će izgubiti 900 parking mesta, stoga se izgradnja podzemne garaže “Studentski trg” nameće kao optimalno rešenje.
Prema projektovanom rešenju garaža će imati 756 parking mesta, od toga 36 mesta za lica sa invaliditetom ― prostiraće se na tri nivoa i obuhvatiće površinu od 21.000m². Takođe, u skladu sa Planom detaljne regulacije za Dorćol, planirano je izmeštanje postojećeg autobusko-trolejbuskog terminusa sa Studentskog trga.
Studentski trg dobiće potpuno novi izgled i funkciju
Umesto okretnice dobićemo prelep javni prostor.
Buduci izgled Studentskog trga
Prostor će postati integralni deo nove pešačke zone.
Dalji razvoj i unaprešenje podsistema parkiranja vozila mora se zasnivati na politici upravljanja raspoloživim kapacitetima, posebno u centralnoj gradskoj zoni ― usaglašeno sa principima održive mobilnosti, destimulisanju vožnji putničkim automobilom ka centru grada i težnji da se svi prostori koji nisu namenjeni automobilima u osnovi oslobode za druge svrhe i namene kao što su staze za pešake, bicikliste, drvoredi, parkovi, igrališta, etc.