Beograd je danas postao grad kranova i dizalica, motor razvoja regiona, centar Jugoistočne Evrope, atraktivna destinacija za investicije i poslovanje ― metropola čiji se razvoj više ne može zaustaviti jer je stvoren stabilan i održiv sistem koji počiva na zdravim temeljima i realnim osnovama.
Izvor: Beograd živi
Beograd danas nije oronuo i zapušten, već otvoren, kosmopolitski grad, atraktivna privredna i turistička destinacija koja koja ujedno postaje i sve kvalitetnije mesto za život svih njegovih građana.
Gradska uprava grada Beograda, predvođena gradonačelnikom Sinišom Malim, u prethodne tri i po godine podigla je Beograd na noge, pokrenula razvoj i uređenje grada te postavila Beograd na mesto koje mu oduvek pripada ― da može da parira i mnogo većim i bogatijim gradovima u Evropi i svetu.
Beograd na vodi je jedan od najvažnijih projekata za budućnost Beograda.
Pupinov most koji spaja Zemun i Borču ― izmestiće teretni saobraćaj iz centra grada.
Brankov most godinama je u izrazito lošem stanju, a u junu 2017. godine je počela njegova rekonstrukcija.
U cilju unapređenja putne infrastrukture u širem centru grada, urađena je i kompletna rekonstrukcija Ruzveltove ulice.
Nova železnička stanica “Prokop” je osmišljena kao buduće čvorište za 50 miliona putnika na godišnjem nivou.
Dugogodišnja neodgovorna politika prethodne vlasti Dragana Đilasa dovela je Beograd na rub propasti, a Beograđanima u nasleđe ostavila visoke kredite, dugovanja prema socijalnim kategorijama, promašene investicije poput replike Terazija i podzemnih kontejnera ili “Pazl-grada”, zatim manjak investicija, javna preduzeća u minusu, propale fabrike i radnike na ulici, beznađe i zapušten grad koji se nikako više nije mogao nazvati lepim i čistim, a ponajmanje belim.
Prethodna vlast ostavila je građanima Beograda oko 1,1 milijarde evra duga.
Gradu Beogradu i svim njegovim građanima, prethodna vlast je na kraju 2013. godine ostavila 1.118.716,459 eura duga zajedno sa dospelim a neizmirenim obavezama grada, kao i svim obavezama JKP, JP i gradskih opština.
Takođe, na kraju 2013. godine realni deficit iznosio je 18,62 odsto, da bi se tokom perioda od tri godine, smanjio skoro tri puta. Dugovanja na ime jednokratne novčane pomoći koja je za sobom ostavila prethodna vlast iznosila su 155.231.674,00 dinara ― gradska vlast predvođena gradonačelnikom Sinišom Malim u 2014. godini isplatila je sva dugovanja kao i delove tekuće mesečne obaveze, tako da je grad u 2015. godini ostao bez dugovanja za te kategorije.
Prethodne gradske vlasti ostavile su i dug iz 2013. godine na ime isplate zaostalih naknada zarade za vreme trudničkog odsustva u visini od 35 odsto do pune naknade. U 2014. godini na ime tog duga isplaćeno je 389 miliona dinara i tim majkama grad Beograd više ne duguje ni dinara.
Grad Beograd se od novembra 2013. godine nije zaduživao kod domaćih banaka i međunarodnih kreditnih institucija.
Javne nabavke su centralizovane, tako da je za prve dve godine upravljanja Beogradom ova gradska vlast uštedela 1,2 milijarde dinara.
Štednja, odnosno ukidanje nepotrebnih troškova i racionalno trošenje novca, bili su ključni za uspeh. Grad je uveo restriktivne mere i ukinuo pozicije savetnika, kao i ugovore sa raznim PR agencijama koji su postojali u javnim preduzećima, troškove reprezentacije, a prodat je i deo voznog parka koji je bio nepotreban.
Strogo kontrolisana finansijska konsolidacija poslovanja gradskih preduzeća, omogućila je da skoro sva javna preduzeća posluju u plusu i na taj način direktno doprinose gradskom budžetu.
Ušteda je investirana u novu mehanizaciju, opremu, vozila i modernizaciju uopšte beogradskih JKP-ova. Treba istaći da je JKP GSP Beograd investirao u zamenu voznog parka, te da je samo ove godine nabavljeno 50 solo autobusa, 5 elektro autobusa, 12 školskih autobusa, a očekuje se još i nabavka 300 novih zglobnih autobusa.
JKP Gradske pijace je nastavilo sa ulaganjem u uređenje gradskih pijaca, pa su tako u toku radovi na sveobuhvatnoj rekonstrukciji Kalenić pijace, radiće se Paliluska pijaca, već su sređene pijace Bajloni i zemunska pijaca.
“Zelenilo Beograd” je tako u poslednje tri godine investiralo u mehanizaciju, tačnije nabavilo je 504 različita vozila i dela opreme i mehanizacije. Samo tokom 2017. godine je nabavljeno takvih 144 vozila i na taj način se poboljšao rad zaposlenih na terenu, a Beograđanima se omogućilo da uživaju u lepšem i zelenijem gradu.
Konsolidacija javnih finansija i JKP-ova stvorila je pozitivan privredni ambijent i dobijen je prostor za realan razvoj Beograda i za velike infrastrukturne projekte, na koje se čekalo decenijama ― ali i izgradnju onih manjih projekata, kao što su vodovodna i kanalizaciona mreža, koji su podjednako važni za svakodnevni život Beograđana.
U poslednje tri godine usvojen je plan razvoja sistema vodosnabdevanja i kanalisanja naselja na široj teritoriji grada Beograda do 2025. godine.
Investicioni portfolio Beograda danas obuhvata investicije vredne više od 10 milijardi evra od čega najveću grupu čine veliki razvojni infrastrukturni projekti ― o čemu najbolje svedoči činjenica da je u Beogradu trenutno aktivno više od 1100 gradilišta.
Osim kapitalnih infrastrukturnih projekata u srpskoj prestonici cvetaju i privatne investicije. Beograd na vodi, IKEA, hotel Hilton, fabrika Mei Ta, Skyline, Rajićeva, Capitol Park, Stop Shop u Lazarevcu, Big Centar u Višnjičkoj, Ada Mol, Voždove kapije, Central Garden ― samo su neke od njih. Povoljan privredni ambijent u Beogradu i status poželjne investicione destinacije, stvoreni su pre svega zato što su kao podrška investitorima unapređeni podsticajni okviri za ulaganje i olakšane procedure za dobijanje građevinskih dozvola, kojih je od januara do maja 2017. godine izdato čak 40 ― za više od 454.350 kvadrata, što je skoro četiri puta više nego za isti period prošle godine.
Beograd je postao grad kranova, grad dizalica i grad napretka.
Osim kapitalnih infrastrukturnih projekata u srpskoj prestonici cvetaju i privatne investicije kao što je Skyline komplex koji je u izgradnji.
Beograd je posle 11 godina dobio svoju novu fabriku ― i to u Obrenovcu.
IKEA je posle 25 godina pauze ponovo došla u Srbiju.
Na mestu nekadašnje okretnice trolejbusa, u strogom centru Beograda, nikla je nova zgrada ― Tržni centar Rajićeva
Beograd svoj fokus okreće investitorima kao poželjan, moderan i stabilan partner.
Javno-privatna partnerstva (JPP) su još jedan od modela privlačenja investitora u grad ― po tom modelu će grad dobiti četiri nove podzemne garaže koje će obezbediti 1830 parking mesta u najužem gradskom jezgru i tako osloboditi javne površine od automobila da bi ih vratili pešacima. Po istom modelu grad će dobiti i fabriku za prečišćavanje i preradu otpada i njegovo pretvaranje u toplovodnu i električnu energiju u Vinči, na mestu današnje deponije koja će u potpunosti biti raščišćena ― čime će ujedno trajno biti rešen i višedecenijski ekološki problem u Beogradu.
Neracionalno trošenje u gradu Beogradu je stvar prošlosti i svaki dinar građana se odgovorno troši.
Gradska javno-komunalna i javna preduzeća zahvaljujući strogo kontrolisanoj finansijskoj konsolidaciji danas posluju u plusu. Od gubitaša i negativnog rezultata poslovanja od 1,6 milijarde dinara krajem 2013. godine, došlo se do toga da je njihov poslovni rezultat na kraju 2016. godine ― uvećan čak sedam puta.
Jedan od najbitnijih indikatora progresa jeste i podatak da nikada u novijoj srpskoj istoriji nismo imali veći broj zaposlenih ljudi u Beogradu, odnosno da broj nezaposlenih nikad nije bio manji ― o čemu svedoči statistika koja je javno dostupna.
Dakle, pronaći posao u Beogradu više nije problem.
Sredinom 2017. godine u rebalansu gradskog budžeta prohodi su povećani za oko 3 milijarde dinara.
Javne finansije su u stabilnom stanju, pre svega zbog novog zapošljavanja i poreza na dohodak. U rebalansu budžeta, višak koji je ostvaren opredeljen je za one kojima je pomoć najpotrebnija ― porodilje i decu, za obrazovanje i najstarije sugrađane.
Istovremeno se radi i na uređenju grada, sređuju se ulice i trgovi, obnavljaju se fasade, otvaraju se parkovi i urbani džepovi, centar grada postoja pešačka zona ― a Beograd polako silazi na reke.
Sava promenada koja je već postala jedno od najlepših šetališta u Evropi i vrlo brzo prihvaćena kao mesto okupljanja mnogih Beograđana.
Renovirana garaža na rekonstruisanom Obilićevom vencu obezbedila je 804 mesta za parking i prva je eko garaža u ovom delu Evrope.
Obilićev venac pretvoren je u pešačku zonu sa prelepom promenadom u kojoj uživaju sve generacije.
Proširenje pešačke zone Knez Mihajlove i okolnih ulica obuhvata relizaciju niza projekata razvijanja pešačke zone u centru Beograda, započetu još 1980. Godine.
Kosančićev venac postepeno vraća svoj stari šarm ― čemu do sada najviše doprinose nove, dekorativno osvetljene fasade i rekonstruisana kaldrma.
Konačno se ostvaruje decenijski san Beograđana ― spuštanje grada na reke.
Pored velikih infrastrukturnih projekata i privatnih investicija, gradska uprava grada Beograda brine se i o malim stvarima koje život svakog građanina čine lepšim i kvalitetnijim. Danas u Beogradu ne postoje opštine prvog i drugog reda, već se svim građanima stvaraju uslovi života dostojni 21. veka.