Zaštita i unapređenje životne sredine predstavljaju osnovu i ključni preduslov da Beograd u budućnosti postane održiv, obnovljiv i otporan grad. To će se postići zaustavljanjem dalje degradacije i unapređenjem životne sredine uz očuvanje urbanih vrednosti, planskim korišćenjem prirodnih resursa, preventivnom zaštitom od svih planiranih aktivnosti koje mogu ugroziti postojeći kvalitet prirodne i životne sredine ― uz sanaciju i revitalizaciju ugroženih područja grada.
Beograd se konačno spušta na obale Save i Dunava.
Na inicijativu Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Skupština grada Beograda je usvojila više strateških dokumenata od kojih je sigurno najznačajniji “Lokalni plan upravljanja otpadom grada Beograda” ― ovaj izuzetno značajan dokument usvojen je još 2011. godine ali sve do 2014. godine nije bio prepoznat kao prioritet Grada, tako da je njegova implementacija započela tek sa formiranjem Direkcije za upravljanje otpadom u okviru Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Osnovni cilj lokalnog plana upravljanja otpadom jeste minimizacija uticaja otpada na životnu sredinu i povećanja efikasnosti korišćenja resursa na teritoriji grada Beograda, odnosno doprinos održivom razvoju kroz razvoj sistema upravljanja otpadom koji će obezbediti kontrolu stvaranja otpada, iskorišćenje otpada i podsticanje za investiranje i afirmaciju ekonomskih mogućnosti koje nastaju iz otpada.
Dugoročni cilj lokalnog plana upravljanja otpadom je uspostavljanje sistema i organizacije upravljanja inertnim i neopasnim otpadom na način kojim se obezbeđuju najmanji rizici i opasnosti po životnu sredinu i uslovi za prevenciju nastajanja otpada, ponovo iskorišćenje i reciklažu otpada, iskorišćenje korisnih svojstava otpada, odlaganje ako ne postoji drugo odgovarajuće rešenje, kao i razvijanje svesti o upravljanju otpadom.
Jedan od najvećih ekoloških izazova u gradu Beogradu je deponija u Vinči ― koja predstavlja crnu tačku Evrope i na kojoj se decenijama deponovalo smeće. Ova gradska vlast je zato, od trenutka kada je preuzela rukovođenje gradom, počela da se bavi ovim problemom i da traži privatnog partnera koji bi zatvorio postojeću deponiju i izgradio postrojenje za preradu otpada u toplotnu i električnu energiju.
Tokom 2016. godine počela je druga faza tendera, za koju se kvalifikovalo 5 najvećih međunarodnih kompanija u oblasti upravljanja otpadom. Tokom cele godine, tenderska komisija Grada Beograda je uz podršku Međunarodne finansijske korporacije po prvi put u Republici Srbiji uspešno sprovodila postupak konkurentnog dijaloga, koji je okončan sredinom decembra.
Ovo je najveći projekat ovog tipa koji se trenutno razvija u Evropi.
Radi se o najvećem projektu ovog tipa koji se trenutno razvija u Evropi i koji je prvi projekat ovog tipa u Srbiji ― koji je javno podržan od strane tri najveće međunarodne finansijske institucije: Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija i Evropska investiciona banka.
Na javni poziv javile su se najpoznatije kompanije na svetu koje se bave ovim poslom i čije će znanje biti dragoceno, tako da se očekuje da će taj dugogodišnji problem uskoro biti efikasno i dugoročno rešen.
Postojeća deponija koja se nalazi na lokaciji u Vinči predstavlja potencijalnu ekološku katastrofu usled dugogodišnjeg odlaganja otpada i preti da ugrozi okolna naselja i Dunav. Grad Beograd je jedna od retkih metropola koja ne iskorišćava potencijalne izvore toplotne i električne energije iz tretmana i prerade otapada.
I premda je Grad Beograd usvojio strateški dokument “Lokalni plan upravljanja otpadom grada Beograda 2011-2020” dugi niz godina nisu preduzeti značajni koraci po pitanju dugoročnog rešavanja problema upravljanja otpadom.
Proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji i otvaranje poglavlja 27 (“Zaštita životne sredine”) ima direktan uslov rešavanje pitanja tretmana otpada u tranzicionom periodu. Projekat podrazumeva remedijaciju tela postojeće depnije, kao i otvaranje nove deponije čime će se sprečiti potencijalni efekti ekološke katastrofe koji su trenutno prisutni.
Ovim projektom dugoročno se rešava pitanje upravljanja otpadom na teritoriji grada Beograda uz zadovoljavanje visokih standarda zaštite životne sredine. Realizacije projekta odvijaće se kroz model Javno Privatnog Partnerstva čime se otvara put za realizaciju drugih kapitalnih projekata po ovom modelu i značajno uvećava atraktivnost za inostrane investicije.
Projekat podrazumeva remedijaciju tela postojeće deponije, otvaranje nove deponije, izgradnju i usluge na postrojenju za tretman komunalnog otpada, postrojenju za tretman i skladištenje građevinskog otpada i otpada od rešenja, postrojenja za tretman otpada i otpada od rušenja, postrojenju za tretman procesne vode i postrojenju za deponijski gas.
Ukupna vrednost investicije iznosi okvirno 300 miliona evra. Ugovor je potpisan u septembru 2017. godine sa konzorcijumom koga predstavljaju SUEZ Groupe i I-Environment Investments.
Rešenjem Gradonačelnika utvrđene su lokacije za formiranje 12 reciklažnih centara ― za sakupljanje i razvrstavanje reciklažnog otpada, kao i opasnog otpada iz domaćinstava. Do sada je završeno četiri, a tri su u toku postavljanja.
Takođe, u okviru realizacije plana postavljanja kontejnera za primarnu selekciju otpada ― nabavljeno je i postavljeno 202 podzemna kontejnera za reciklažni otpada iz domaćinstva, preko 50 novih reciklažnih nadzemnih ostrva i 30.000 kanti za izdvajanje otpada iz individualnih domaćinstava, čime se uvodi novi način sakupljanja i radzvajanja otpada iz domaćinstava i ukupno povećanje reciklaže na teritoriji grada Beograda.
Tokom 2016. godine nabavljena su tri mini auto smećara i dva komunalna vozila, u 2017. godini nabavljena su još dva vozila sa bočnim utovarom i u toku je nabavka još dva vozila sa bočnim utovarom, kao i nabavka još 10 abrol kipera.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine je 2016. godine finansirao nabavku prvih 5 električnih autobusa koji su uvedeni u saobraćaj otvaranjem linije 1EKO od naselja Belvil do Vukovog spomenika. Autobusi umesto baterije imaju superkondenzator sa garancijom od 10 godina dok je očekivani period otplate investicije 6 godina.
Punjenje autobusa električnom energijom na okretnicama traje 6-7 minuta ― a ovi autobusi imaju veliki ekološki značaj jer ne emituju štetne gasove niti ugljen dioksid i ne stvaraju buku. Energetski su efikasni i čisti.
Do sada je pošumljeno više od 650 hektara šumskog zemljišta sa šumskim sadnim materijalom u saradnji sa JP “Srbija šume”, JVP “Beogradvode”, JP “Ada Ciganlija” i posađeno je više od 100.000 šumskih sadnica iz semena.
Beograd, prema urbanističkom planu, u centru grada dobija nove i nove uređene zelene oaze. Prelepi drvoredi su zamenili parkirana kola i saobraćajnu buku na Obilićevom vencu, a duž čitave pešačke zone od ulice Carice Milice do Zmaj Jovine nišu nova stabla i zelenilo. Sredinom 2018. godine u planu je veliko uređenje parka na Topličinom vencu čime će pešačka zona dobiti još jednu zelenu oazu.
Ozelenjavanje urbanih zona Beograda nije vezano isključivo za centar ― već je u protekle tri i po godine ceo Beograd postao bogatiji za skoro 17.000 sadnica. Trenutno je oko 15% gradskih površina pod drvećem, a prema Strategiji koja je doneta na nivou Grada 2011. godine cilj je da 30% Beograda bude prekriveno zelenim površinama.
Sanacija toplane na Novom Beogradu koja je započeta 2016. godine, nastavljena je i 2017. ― a planirani završetak projekta 2018. godine uključuje sanaciju i remedijaciju kontaminirane lokacije jer je ustanovljeno zagađenje zemljišta i podzemnih voda usled bombardovanja rezervoara.
Efikasno, ekonomski podsticajno i ekološki prihvatljivo snabdevanje energijom i energentima građana i privrede je permanentan cilj Grada Beograda koji se u avgustu 2016. godine pridružio globalnim inicijativama “Akcelerator energetske efikasnosti u zgradama” i “Daljinska energija u gradovima” ― i na taj način izdvojio kao jedini grad u svetu koji je u narednih godinu dana implementirao obe inicijative.
Nova trafostanica u beogradskom naselju Mirijevo puštena je u rad u novembru 2015. godine, a obezbediće uredno snabdevanje Beograda električnom energijom. Iako je odluka doneta još pre tri decenije, pratili su je brojni problemi, kao i promene lokacija.
Grad Beograd je početkom 2017. godine osnovao Fond za energetsku efikasnost i time postao prva lokalna samouprava u Srbiji koja ima takav fond. Fond daje Gradu osnovu za veliki projekat povećanja energetske efikasnosti u zgradama, a preko ovog Fonda biće moguće da se radi i na poboljšanju energetske efikasnosti u “Sava centru”.
Grad Beograd je potpisao Memorandum o razumevanju sa firmom PowerChina, a procenjena vrednost projekta je 207 miliona evra. Prethodno je izrađena Studija opravdanosti projekta snabdevanja grada toplotnom energijom iz termoelektrane “Nikola Tesla” u Obrenovcu. Benefiti ovog projekta jesu znatno niži troškovi gasa i smanjena zavisnost od uvoza gasa, kao i potencijalno niža cena za korisnike.
U Beogradu je sredinom 2017. godine po prvi put uspešno održana i “Nedelja energije”, u okviru koje je održano niz skupova i aktivnosti kako za stručnu javnost tako i za građane Beograda. Cilj manifestacije je podizanje svesti o energetskoj održivosti i efikasnosti, korišćenju obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine. “Nedelju energije” su otvorili gradonačelnik Siniša Mali i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
U toku je izvođenje radova na novom dekorativnom osvetljenju fasada Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja ― a u završnoj pripremi je izvođenje radova dekorativnog osvetljenja zidina na Kalemegdanu, fasada na Kosančićevom vencu i u Karađorđevoj ulici, kao i osvetljenje značajnih fasada na potezu od Slavije do Kalemegdana. Takođe, ove godine novogodišnja rasveta postavljena je na 51 lokaciji što je skoro duplo više u odnosu na prethodnu godinu kada su dekorativno bile osvetljene 24 lokacije. Prema usvojenoj knjizi standarda sve fasade koje se rekonstruišu u primarnim saobraćajnicama i zaštićenim celinama moraju da budu osvetljene led rasvetom.